Jutro je…nisu sva ista
neka su pakosnija od ostalih
neka su jednostavno nove,izmišljene boje
volio bih kad bi neki ljudi mogli
na neki uljudniji način da me upitaju dal mi nedostaju
umjesto tog zvuče kao zlostavljano dijete
udaraju sladunjavo il suviše gorko,između nema
Možda sam trebao da naučim da se divim ljudima
bilo bi mi lakše…trebao bi trenirati Krasno,krasno,pa vi ste krasni
divno,divno,pa vi ste divni…
Poznajem iste što tko zna koliko puta izgovore isto
nikad im se ništa divna ni krasna dogodilo nije
dal je dovoljno diviti se ili je dosta biti ravnodušan na sranje
znam samo da ni inspiracija nije laka roba
nekada se jedva tegli,nekada je đavolski dvolična
nekada jednostavno prešućuje i tjera me da je uhvatim za vrat
nekad je eto samo imaš,da bih napisao Ništa
i ne znam dal je moguće da u ovom životu preskočim ljeto s anomalijama
malo mi prve navedene mane,još ću zbog reterdiranih ciklona postati čangrizav
Svijet se razjebao zbog žurbe da mu što pre iziđe rok trajanja
siguran da je Bog balkanac i da će mu prekucati rok
kao da je svevišnji željan trule robe i do te mjere mudar
svijetu je sad solit rane žive i učit sve ispočetka
a ja nikad ,baš nikad izreć neću
da mi nedostaju zlostavljana djeca
koja izreknu divno i grozno istim tonom
naći ću svoj način da im dokažem da su suvišni
u ovom sasvim mutavom jutru…
Nek ide razjebani svijet ispočetka
ja ću opet s naopake strane kako se i polazi
bar znat ću da sam prestupnik kad budem odlazio…
Sanja Ćurković Grebenar
