Bio bi patološki lažov kad bi počeo

 

pjesmu o boji njenih očiju

 

ne pamtim ni jedne oči  koji su me omađijale

 

šta pamtit može ljubav slijepa

 

što sjeta slagat može ni olovka zapisat ne stiže

 

Naučio sam da se na ovom samo sedam dana stvaranu svijetu

 

mogu zapamtiti samo velike oči žrtve

 

od ta dva klupka zaborava nema

 

meni su se urezale samo jedne,starice koja mi umiraše na rukama 

 

inače sive,sitne ,ustadoše nekud ko dva univerzuma što siju silu

 

od koje te uhvati vrtoglavica iako si imun na umiranje

 

velika je žalost kad znaš da si mrtvom zadnja zemljana slika 

 

gledala je kroz mene u plafon i tvrdila da gleda krista

 

od tog se moraš znati oporaviti bez normabela

 

samo takve oči se razapnu u vaše kao mrena

 

Nismo savršenstvo kom težimo biti

 

Nit je Bog mogao stvoriti savršen svijet u sedam dana

 

sve je to mašta patoloških lažova

 

iz istog razloga nam i nije da budemo duga vijeka

 

inače bi otkrili sve božije greške

 

uzme nam dah kad smo blizu mudrosti

 

skriva svoje nedostatke dokazom da nismo dugoviti

 

kako bi i pustio da ga ocinkaju pastiri i stada

 

nego znas sta nesavršeni bože

 

ovo ti moram reći,a ti  po svom kazni

 

nisi ni ti usklađen baš 

 

ali

 

Pametan si ti da bi s nama plako…

 

Sanja Ćurković Grebenar