Ozbiljnost čoveka se meri
danima utošenim za brigu o drugima
i vidljivošću zapostavljenosti
sopstvenog života.

Imati svoj život, to je privilegija
kao i podrška opoziciji
na već izgubljenim izborima
za šefa izgubljenih duša.

Groblje trepavica treperi od mesa
trulog i sa zemljom sraslog
u činu propadanja, kao jedinom izlazu
iz zaborava pamćenja na revoluciju.

Dečaci se igraju sa devojčicama
obešeni za grane egzistenicje
dok kultura nepostojanog naroda
nameće zakone i pravila života
po kojima je čast izgubiti glavu prvi
u igri bez prestola.

Komarci su odavno oboleli od naše krvi
mušice nemaju na šta da slete
samo nas medjusobni pogledi još čine živima
pogledi kojima koljemo jedni druge
u Velikim umetničkim delima.

David Milutinović