tako je stidljivo prišla
baš kao vrabac u gnijezdu svom
i nasloni na moj obraz
poljubac topao k’o dom

osjetih da još drhte
usne anđela mog
uvijek slabašne i krhke
usne anđela mog

jedva dočekah reći
da imam obraza dva
a kod nas se poljupcem trećim
usna usnom pozdravlja

o čovječe mali
zar niko te učio nije
vidiš da krila nisu ti dali
pa kako ćeš onda u visine

reče mi anđeo moj

htio sam zubima taknut vrh prsta
pruženih ruku ka nebu
ali niko nikad ne dokuči zvijezde
samo ih pogledom grebu

tako i anđeo moj.

Ti koji protcitas moj kam mozda si hodio do zviezda. I vratio se jer tami neima nista do ponovo ti sam. Clovek mojze vidjeti ono tsto nije vidio, tcuti ono tsto nije tcuo, okusti ono tsto nije otkusio, bit tami gdi nie bio, al uvijek i svagdi samo sebe moze najti ili ne najti.

SLIČNI ČLANCI

0 734

NEMA KOMENTARA

Ostavi odgovor