Te izlažirane košpice nisu tvoje oči
već galop izjalovljene sutrašnjice
naše današnjosti, ove jedine koju imamo.
Ni dijamanti koji se naziru ispod
najfinije zemlje koja mi maštom
sipi kroz poluzatvorene šake
nisu biseri kojim se stvarno predstavljaš
slikom u srcu albuma
masturbatičnih obožavatelja.
Sad skupljam snagu da sav tvoj hod
spretno zarobljen u prostoru
oslobodim u pusto dvorište pijane mašte.
I briga me što si uspela da se uguraš
u sudoperu stvarnosti
pokretima čišćenja tanjira
iz kog i dan danas sija praznina
nečijih snova.
David Milutinović